Trendovi i sudska praksa u domenu autorskih prava u novinarstvu
Nezavisno udruženje novinara Srbije je u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja organizovalo radionicu o autorskim pravima, koju su vodili advokat Dragan Milić i novinar, pravnik i sudski veštak u sporovima u vezi sa povredom autorskih prava Zlatko Čobović. Nakon održanih radionica proizveli smo vebinare kako bi što većem broju naših koleginica i kolega približili pojam autorskih prava i šta sve on podrazumeva.
1. Prvi video webinar govori o zakonskoj regulativi u Srbiji po ovom pitanju, odnosno, šta su autorska dela, a šta nisu, i koja su zakonska prava autora?
2. Predavač Zlatko Čobović govori o konkretnom novinarskom radu i ko je nosilac autorskih prava u slučaju da je npr. potpisana redakcija, te navodi primere otkrivenih plagijata.
3. U trećem delu vebinara možete saznati šta znače oznake creative commons licenci (CC BY, CC BY SA, CC BY ND…) i kako se koristi takav saržaj a da pri tom ne povredite prava autora. Predavač Dragan Milić govori i o naknadi štete zbog povrede autorskih prava i pojašnjava kome pripada autorsko pravo nastalo tokom radnog odnosa autora.
Izveštaj o toku krivičnog postupka pokrenutog zbog paljenja kuće novinara Milana Jovanovića
Milanu Jovanoviću, novinaru portala „Žig info“, u decembru 2018. godine spaljena je kuća. Dragoljuba Simonovića, dugogodišnjeg predsednika Opštine Grocka, predsednika Opštinskog odbora Srpske napredne stranke i člana Glavnog odbora te stranke, novinar je označio kao nalogodavca. U martu 2019. godine, Drugo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužni predlog protiv Simonovića (i još tri lica, od kojih je jedna osoba u bekstvu), zbog opravdane sumnje da je (kao podstrekač) 1 izvršio krivično delo Izazivanje opšte opasnosti. Glavni pretres bio je zakazan za april iste godine. Na dan pisanja ovog izveštaja, prvostepeni sudski postupak još uvek je u toku.
Analiza sudskih postupaka koje je ministar u Vladi Republike Srbije Nenad Popović pokrenuo protiv glavnog i odgovornog urednika istraživačkog portala KRIK, novinara tog portala, kao i izdavača portala
Ova Analiza sačinjena je sa ciljem da osvetli moguće vidove pritiska na novinare kroz pokretanje sudskih postupaka za naknadu štete. Iako su u fokusu Analize sami sudski postupci (njihovo trajanje, postupanje suda i stranaka u postupku), posebna pažnja posvećena je
sagledavanju načina na koji se visoki državni funkcioner odnosio prema tekstu koji je o njemu pisao istraživački portal, u fazi pre objavljivanja teksta, dok je on još bio najavljivan, kao i pošto je tekst objavljen. Ukazano je na razliku u stavu tog državnog funkcionera prema pitanjima koja su mu novinari postavljali u fazi izrade teksta, u odnosu na stav koji je zauzeo pošto je tekst objavljen. Ta
razlika bila je zapravo put od nespremnosti da se na postavljena pitanja odgovori do spremnosti da se iznete novinarske tvrdnje posredstvom drugih medija demantuju. Pored navedenog, ova Ananliza posebno se bavi pitanjem dužne novinarske pažnje u okolnostima kad sagovornik ne želi da odgovori na postavljena pitanja, time kako izvršiti proveru dokumentacije na kojoj se bazira jedna istraživačka priča.
Analiza odluka tužilaštava donetih povodom krivične prijave podnete zbog ugrožavanja sigurnosti glavnog i odgovornog urednika portala „Južne vesti“
Ova Analiza napisana je s ciljem da osvetli problematična mesta u postupanju tužilaštva u slučaju, jednom od mnogobrojnih, u kom je novinar, konkretno − glavni i odgovorni urednik, podneo krivičnu prijavu zbog urožavanja sigurnosti putem interneta (precizno, društvene mreže Fejsbuk). Problematična mesta odnose se na pitanje nadležnosti tužilaštava koja su postupala po podnetoj krivičnoj prijavi, kao i na stavove koje su ta tužilaštva zauzela prilikom donošenja odluka.
Zaključci do kojih se u ovoj Analizi bude došlo, poslužiće kao osnova za predlaganje konkretnih preporuka, čiji je cilj da se praksa domaćih tužilaštava i sudova unapredi, kao i da se položaj novinara poboljša.
Izveštaj Evropske Komisije za Srbiju 2019
Svrha Izveštaja jeste da oceni sprovođenje reformi na putu ka članstvu u Evropskoj uniji i prateći je dokument uz „Strategiju proširenja“, koja efiniše opšte smernice za razvoj ove politike u aktuelnoj i narednoj godini. Strategija ukazuje na najvažnije probleme i izazove za zemlje koje, osim slične sudbine, dele i slične probleme u razvoju demokratije i ispunjavanju uslova za punopravno članstvo u EU.