IZVEŠTAJ O REZULTATIMA ISTRAŽIVANJA „SPOLJNOPOLITIČKE POSLEDICE COVID-19 KRIZE PO SRBIJU“
Analiza dnevnih novina u Srbiji (Večernje novosti, Danas, Blic, Kurir, Politika, Informer, Alo i Srpski telegraf) obuhvatala je 2.673 naslovne strane u periodu od 01. januara do 31. decembra 2020. godine. Cilj našeg istraživanja bila je analiza načina na koji su Zapadni partneri – Sjedinjene Američke Države, Evropska unija i NATO u protekloj godini bili predstavljeni na naslovnim stranama domaće štampe, sa kojom konotacijom se o njima izveštavalo, kao i u kom broju je izveštavanje o njima bilo plasirano kao lažna vest.
Radi uporedne analize, pažnju smo posvetili i NR Kini i Ruskoj Federaciji. Analiza naslovnih strana sprovođena je postavkom različitih metodoloških varijabli, te unosom šifriranih podataka, koji su obrađivani u IBM SPSS statističkom programu.
Online napadi na novinarke
Napadi na novinare u onlajn prostoru postaju jedan od najvećih izazova u sistemu zaštite novinara. Posebno su ugrožene novinarke, koje trpe ogromne posledice usled različitih pretnji, uvreda i pritisaka. Brojni izveštaji, istraživanja ali i aktivnosti oko preduzimanja mera za rešavanje govore o povećanju takvih napada i nemoći sistema da se odupre izazovima prevencije i suzbijanja.
Ekonomski i društveni položaj novinara
Izveštaj je nastao u okviru projekta Biti novinar – Konferencija o ekonomskom položaju, društvenom statusu i radnim pravima novinara i medijskih radnika u Srbiji i regionu. Cilj istraživanja bio je mapiranje trenutnog stanja na terenu, vodeći se „Poveljom Evropske federacije novinara o radnim uslovima novinara“ (EFJ, 2019) kao i zaključcima Skupštine UNS-a, održane decembra 2019. godine, kojima se naglašava veoma nepovoljan položaj novinara u Srbiji i njihova stalna izloženost pritiscima vlasnika medija, centara moći, vlasti i opozicije. Na slične zaključke upućuje i Zaštitnik građana u čijem se Godišnjem izveštaju iz 2019. godine ukazuje na to da veliki broj novinara radi na osnovu nepovoljnih ugovora, u uslovima u kojima ne postoje efikasni mehanizmi zaštite profesionalnih prava i da je iznos njihovih zarada ispod republičkog proseka.
Sloboda izražavanja i medijski pluralizam u vreme vanrednog stanja
Iako se sloboda izražavanja može ograničiti, između ostalog i ako je to neophodno radi zaštite javnog zdravlјa, važno je da se to učini na način primeren demokratskom društvu, a to znači bez zadiranja u suštinu zajemčenog
prava na pravovremeno i istinito informisanje.
Slobode na internetu u zemljama Zapadnog Balkana
Vlade Zapadnog Balkana već neko vreme u kontinuitetu ugrožavaju pravo na slobodu izražavanja gašenjem medijskih glasila i stranica
društvenih pokreta, kao i zastrašivanjem pojedinih aktivista na internetu. Takođe je primetna i pojačana tendencija donošenja novih zakona kojima se cenzuriše onlajn sadržaj. Zabrinutost izaziva i nadzor i nedostatak efikasne zaštite ličnih podataka građana. Takve mere ograničavaju i sputavaju građanski aktivizam i udaraju na same temelje demokratije.